- Биохемијско друштво Србије
Почасни чланови БДС
Професорка Весна Никетић (девојачко Раичевић) (Београд, 1947) је дипломирала на Хемијском факултету Универзитета у Београду (1970.), након чега је боравила на Данском институту за хемију протеина у Копенхагену (1971-1974) где је овладала најсавременијим техникама и методама тога времена за одређивање секвенце протеина (што је тада била водећа истраживачка тема!). На Хемијском факултету је запослена од 1975. па све до пензионисања (2012.), прошавши сва звања, од асисента до редовног професора.
Научни рад професорке Никетић одвијао се већином у оквиру три теме: (а) хемијске и пост-транслационе модификације протеина, (б) пребиотичка синтеза и хемијска еволуција и (ц) хемија и биохемија азот моноксида (NO).
Напомињемо да су нека од ових истраживања урађена и публикована у недавном, најтежем периоду (1990-2000) за нашу земљу, када смо искусили инфлацију, грађански рат, санкције УН, НАТО бомбардовање, што је изузетно отежало услове за истраживање.
Професорка Никетић је држала наставу из већег броја основних и виших биохемијских курсева за студенте хемије и биохемије. Основала је предмете Биохемија протеина и нуклеинских киселина као основни и Биохемија и биофизика макромолекула као виши курс за студенте основних и после-дипломских студија биохемије. Написала је књигу Принципи структуре и активности протеина (1995)1 која се још увек широко користи као уџбеник. Припремила је велику количину наставног материјала за курсеве које је предавала. Била је ментор за дипломске, магистарске и докторске радове већег броја изванредних студената чији напредак у успешне истраживаче у академској средини и индустрији наставља да прати. Професорка Никетић је обављала многе професионалне активности на Хемијском факултету, а посебно се ангажовала у оснивању и организацији Биохемијске студијске групе.
Професорка Никетић је била активна у Биохемијском друштву Србије од његовог оснивања (1976.) па све до њеног пензионисања. Посебно се ангажовала у консолидацији Друштва након распада бивше Југославије и регистрацији Друштва у FEBS (1998.). У наредном периоду ово се показало као корисно за биохемичаре у Србији (само да споменемо велику донацију FEBS-а у опреми и литератури, велики број стипендија за младе истраживаче што им је омогућило одласке на конгресе, летње школе као и боравке у престижним европским лабораторијама). Професорка Никетић је изабрана за почасног члана Биохемијског друштва Србије 2013. године.
Изабране референце
Проф. др Гордана Грубор-Лајшић (23. 9. 1949. – 29. 10. 2015.) је била редовни професор Универзитета у Новом Саду. Професорка Гордана Грубор-Лајшић рођена је у Бања Луци (Босна и Херцеговина, СФР Југославија) 23. септембра 1949. године. Основну школу и Гимназију „Јован Јовановић Змај“ завршила је у Новом Саду. Дипломирала је хемију 1972. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, 1976. је одбранила магистарски рад из биохемије под називом „О хемоглобину фазана” на ПМФ-у Универзитета у Београду, а потом и докторску дисертацију под називом „Биохемијско испитивање система криопротектора инсеката – Ostrinia nubilalis” 1984. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду. Од 1977. до 1986. године професорка Грубор-Лајшић је радила у Клиничком центру у Нишу у Лабораторији за нефрологију као биохемичар, а 1986. године специјализирала Клиничку биохемију на Медицинском факултету Универзитета у Нишу.
У звање асистента на предмету биохемија је изабрана 1973. године на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, 1986. је изабрана бирана у звање доцента, 1991. у звање ванредног професора, а 1996. године у звање редовног професора. Професорка Грубор-Лајшић је осим Биохемије, основног предмета који је предавала, уводила и многе нове предмете, као што су Механизми еколошких адаптација, Клиничка биохемија, Биохемија хране и исхране, Ензими и регулација метоболизма, Биохемија 2 и многе друге на различитим нивоима академских студија. Била је један од водећих професора који је учествовао у оснивању нових студијских програма на ПМФ-у – основних студија биохемије 2000. године и основних студија молекуларне биологије 2003. године. Професорка Грубор-Лајшић је била одличан предавач, строг и правичан педагог кога су њени студенти и сарадници веома поштовали. Свеукупно, професорка Грубор-Лајшић је била ментор на више од 50 дипломских радова, 10 магистарских теза и 9 докторских дисертација.
Главно усмерење истраживања професорке Грубор-Лајшић била је отпорност инсеката на ниске температуре, посебно код врсте кукурузног пламенца Ostrinia nubilalis. Њен пионирски рад на криопротективним механизмима у презимљавању гусеница кукурузнох пламенца је крунисан је докторском дисертацијом под менторством професорке Вере Планачки. Касније је њено истраживање било фокусирано на описивање механизама антиоксидативне заштите током фазе мировања инсеката и отпорности на хладноћу, како инсеката тако и других злгавкара. Значајан број истраживања спроводила је заједно са својим драгим колегама проф. др Михајлом Спасићем и научним саветником др Душком Благојевићем, са Института за биолошка истраживања Синиша Станковић у Београду. Такође, 1987. Гордана је била гостујући Фулбрајтов стипендиста на Универзитету Масачусетс, Амхерст, Масачусетс, САД, радећи са професором Џоном Х. Нордином на биохемији дијапаузе и презимљавања инсеката, а 1989. као носилац престижне истраживачке стипендије Краљевског друштва, професор Грубор-Лајшић је провела годину дана у Британском институту за истраживање Антарктика (енгл. British Antactic Survey, BAS) у Кембриџу, Велика Британија, спроводећи заједничка истраживања о отпорности инсеката на хладноћу са веома цењеним еко-физиолозима, др Вилијамом Блоком и др Роџером Ворландом. Гордана је наставила своју продуктивну истраживачку сарадњу са БАС-ом која је кулминирала њиховим учешћем у заједничком европском FP6 пројекту о мировању животиња (Sleeping Beauties). Ово заједничко истраживање о хладној отпорности зглавкара објављено је у 11 оригиналних научних чланака у рецензираним часописима, као и у поглављу књиге које је објавио Шпрингер-Верлаг. Поред екофизиологије инсеката, Гордана је учествовала и у низу биомедицинских истраживачких пројеката.
Укупно објавила више од 40 истраживачких чланака у међународним часописима, 12 чланака у домаћим часописима, 3 поглавља књига у међународним монографијама и 2 научна уџбеника на српском језику. Учествовала је у више од 10 домаћих и међународних истраживачких пројеката и руководила 4 пројекта. Према SCOPUS бази података, проф. Грубор-Лајшић има 990 цитата и х-индекс 17 (1. 3. 2022).
Као професор, ментор и колега, Гордана је оставила незабораван траг на Природно-математичком факултету (Нови Сад) и Српском биохемијском друштву, чији је почасни члан постала неколико месеци пре смрти. Била је ангажована, високо мотивисана и пасионирана научница, посвећен професор универзитета и изнад свега – диван човек.
Изабране референце
Професор Михајло Б. Спасић (1952-2024) се бавио превасходно истраживањима улоге слободно-радикалских реакција у организмима. Доминатни концепт из времена почетака његовог научно-истраживацког рада заступао је становиште да су ови механизми искључиво повезани са појавом оштећења организама присутних у патофизиологији пре него у хомеостази. Данас је ово становиште дефинитивно замењено реалнијим које указује на слободно-радикалске механизме као опште присутне у процесима трансдукције сигнала и у регулацији биохемијских процеса.
Као Доктор Хемијских Наука (од 1986.), професор Спасић је био на постдокторском усавршавању је на Институту за физичко-хемијску биологију (Institut de Biologie Phusico-Chimie) у Паризу (1987-1988.), код професора A. M. Michelson-a. Научно истраживацки рад наставио је у Институту за Биолошка Истраживања “Синиша Станковић” у Београду на ком је запослен од 1978. године. Поред научно истраживачких звања (од истраживача приправника до научног саветника) у Институту је био и члан Колегијално пословодног органа (1986-1993), Управног одбора (1993-2005), Руководилац одељења за Физиологију и руководилац пројеката Министарства науке и технолошког развоја Србије у више наврата. Наставни рад обављао је на катедри за Биохемију, Хемијског Факултета (од доцента до редовног професора), а предавао је и на докторским студијама Медицинског Факултета Универзитета у Београду. У својој наставној каријери учествовао је у писању два уџбеника за студенте биохемије.
Професор Спасић био је председник Биохемијског друства Србије (2011-2017) и добитник Медаље Друства физиолога Републике Србије 2018. за допринос развоју друштва и науке. Научни радови професора Спасића и сарадника који броје преко 190, цитирани су преко 2400 пута и највише подржавају концепт адаптивне хомеостазе чијем настанку су значајно допринели.
Изабране референце (10)
Професор Мирослав М. Врвић (1952 - 2024) je рођен у Вршцу. Основну школу и гимназију завршио је у Зајечару. Хемију на Природно-математичком факултету у Београду уписао је 1971. године, а дипломирао је 1975. године. Докторску дисертацију под називом „Дејство тионских бактерија на сулфидне супстрате: фундаментални и примењени аспекти“ одбранио је на истом факултету 1991. године. Школске 2021/22. године уписао је академске мастер студије исхране и суплементације на Факултету медицинских наука у Крагујевцу, које је исте школске године завршио одбраном мастер рада „CoViD-19: Суплементација витаминима и минералима у превенцији и рехабилитацији“ и стекао академско звање Мастер Исхране и суплементације.
На Катедри за хемију природних производа (сада Катедра за биохемију) Хемијског института Природно-математичког факултета (сада Хемијски факултет) Универзитета у Београду почео је да ради као волонтер 1976. године, а као асистент приправник запослио се 1977. године. Сва звања (доцент-1992., ванредни професор-1997. и редовни професор-2003. године) стекао је на истој катедри и истом факултету, са кога је 2017. године отишао у пензију. Исте године, изабран је и за научног саветника за хемију. Инструктор је за биоциде у процесу обуке саветника за хемикалије.
Област претежног интересовања, научно-истраживачког рада и примене резултата је хемијска и биохемијска активност микроорганизама, посебно биогеохемијска, као и у биотехнологији животне средине, хране и функције и биолошки активних супстанци.
Први је наставник Хемијског факултета изабран за предмет основи биотехнологије. Предавао на основним, магистарским/мастер и докторским студијама групу биотехнолошких предмета, као и предмете из области хране и исхране, еколошке и зелене (био)хемије... Био је ментор на скоро 200 дипломских/завршних, специјалистичких, мастер и магистарских радова. Руководио је израдом 26 одбрањених докторских дисертација.
Аутор и коаутор је око 500 референци, укључујући и патенте и техничка решења у примени и производе на тржишту, као и 145 научних радова са SCI листе, који су према Scopusu од 09. маја 2023. цитирани 2576 пута (цитиранос без аутоцитата је 2058) са h-индексом 24. Учествовао је и руководио у реализацији неколико десетина међународних и домаћих пројеката и пројеката сарадње са привредом. Тренутно (2023.) учествује у рализацији два међународна пројекта („Развој иновативног поступка производње CBD уља из цвијета индустријске конопље и нових високотехнолошких производа-екстраката из органских пољопривредних сировина“, ИРИ-ЕУ-Хрватска-Србија, 2021-2024. и Twinning „Microplastic-Free Environment“-GREENLand, Horizon-Widera, EU-Serbia-Germany-Ireland, 2023-2025.) Одржао је више предавања по позиву у земљи и иностранству. Био је у двадесетак земаља на свим континетима (осим Антарктика) на око 40 краћих студијских боравака (до месец дана) и стручних посета (универзитети, институти, индустрија).
Члан је Биохемијског друштва Србије, Удружења микробиолога Србије, Друштва за исхрану Србије, Америчког хемијског друштва (ACS), Америчког друштва за микробиологију (ACM) и Америчког удружења за унапређење науке (AAAS). Кооснивач и члан је Друштва за технологију хране Србије. Био је члан Српског хемијског друштва скоро 40 година, до 2013.
Добитник је „Медаље за изузетне заслуге примене науке у индустрији“ Српског хемијског друштва за 2000. годину. Године 2015. добио је од Удружења микробиолога Србије „Захвалницу за године несебичне подршке раду“.
Изабране референце (10)
