- Biohemijsko društvo Srbije
Počasni članovi BDS
Profesorka Vesna Niketić (devojačko Raičević) (Beograd, 1947) je diplomirala na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1970.), nakon čega je boravila na Danskom institutu za hemiju proteina u Kopenhagenu (1971-1974) gde je ovladala najsavremenijim tehnikama i metodama toga vremena za određivanje sekvence proteina (što je tada bila vodeća istraživačka tema!). Na Hemijskom fakultetu je zaposlena od 1975. pa sve do penzionisanja (2012.), prošavši sva zvanja, od asisenta do redovnog profesora.
Naučni rad profesorke Niketić odvijao se većinom u okviru tri teme: (a) hemijske i post-translacione modifikacije proteina, (b) prebiotička sinteza i hemijska evolucija i (c) hemija i biohemija azot monoksida (NO).
Napominjemo da su neka od ovih istraživanja urađena i publikovana u nedavnom, najtežem periodu (1990-2000) za našu zemlju, kada smo iskusili inflaciju, građanski rat, sankcije UN, NATO bombardovanje, što je izuzetno otežalo uslove za istraživanje.
Profesorka Niketić je držala nastavu iz većeg broja osnovnih i viših biohemijskih kurseva za studente hemije i biohemije. Osnovala je predmete Biohemija proteina i nukleinskih kiselina kao osnovni i Biohemija i biofizika makromolekula kao viši kurs za studente osnovnih i posle-diplomskih studija biohemije. Napisala je knjigu Principi strukture i aktivnosti proteina (1995)1 koja se još uvek široko koristi kao udžbenik. Pripremila je veliku količinu nastavnog materijala za kurseve koje je predavala. Bila je mentor za diplomske, magistarske i doktorske radove većeg broja izvanrednih studenata čiji napredak u uspešne istraživače u akademskoj sredini i industriji nastavlja da prati. Profesorka Niketić je obavljala mnoge profesionalne aktivnosti na Hemijskom fakultetu, a posebno se angažovala u osnivanju i organizaciji Biohemijske studijske grupe.
Profesorka Niketić je bila aktivna u Biohemijskom društvu Srbije od njegovog osnivanja (1976.) pa sve do njenog penzionisanja. Posebno se angažovala u konsolidaciji Društva nakon raspada bivše Jugoslavije i registraciji Društva u FEBS (1998.). U narednom periodu ovo se pokazalo kao korisno za biohemičare u Srbiji (samo da spomenemo veliku donaciju FEBS-a u opremi i literaturi, veliki broj stipendija za mlade istraživače što im je omogućilo odlaske na kongrese, letnje škole kao i boravke u prestižnim evropskim laboratorijama). Profesorka Niketić je izabrana za počasnog člana Biohemijskog društva Srbije 2013. godine.
Izabrane reference
Prof. dr Gordana Grubor-Lajšić (23. 9. 1949. – 29. 10. 2015.) je bila redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu. Profesorka Gordana Grubor-Lajšić rođena je u Banja Luci (Bosna i Hercegovina, SFR Jugoslavija) 23. septembra 1949. godine. Osnovnu školu i Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ završila je u Novom Sadu. Diplomirala je hemiju 1972. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, 1976. je odbranila magistarski rad iz biohemije pod nazivom „O hemoglobinu fazana” na PMF-u Univerziteta u Beogradu, a potom i doktorsku disertaciju pod nazivom „Biohemijsko ispitivanje sistema krioprotektora insekata – Ostrinia nubilalis” 1984. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Od 1977. do 1986. godine profesorka Grubor-Lajšić je radila u Kliničkom centru u Nišu u Laboratoriji za nefrologiju kao biohemičar, a 1986. godine specijalizirala Kliničku biohemiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu.
U zvanje asistenta na predmetu biohemija je izabrana 1973. godine na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, 1986. je izabrana birana u zvanje docenta, 1991. u zvanje vanrednog profesora, a 1996. godine u zvanje redovnog profesora. Profesorka Grubor-Lajšić je osim Biohemije, osnovnog predmeta koji je predavala, uvodila i mnoge nove predmete, kao što su Mehanizmi ekoloških adaptacija, Klinička biohemija, Biohemija hrane i ishrane, Enzimi i regulacija metobolizma, Biohemija 2 i mnoge druge na različitim nivoima akademskih studija. Bila je jedan od vodećih profesora koji je učestvovao u osnivanju novih studijskih programa na PMF-u – osnovnih studija biohemije 2000. godine i osnovnih studija molekularne biologije 2003. godine. Profesorka Grubor-Lajšić je bila odličan predavač, strog i pravičan pedagog koga su njeni studenti i saradnici veoma poštovali. Sveukupno, profesorka Grubor-Lajšić je bila mentor na više od 50 diplomskih radova, 10 magistarskih teza i 9 doktorskih disertacija.
Glavno usmerenje istraživanja profesorke Grubor-Lajšić bila je otpornost insekata na niske temperature, posebno kod vrste kukuruznog plamenca Ostrinia nubilalis. Njen pionirski rad na krioprotektivnim mehanizmima u prezimljavanju gusenica kukuruznoh plamenca je krunisan je doktorskom disertacijom pod mentorstvom profesorke Vere Planački. Kasnije je njeno istraživanje bilo fokusirano na opisivanje mehanizama antioksidativne zaštite tokom faze mirovanja insekata i otpornosti na hladnoću, kako insekata tako i drugih zlgavkara. Značajan broj istraživanja sprovodila je zajedno sa svojim dragim kolegama prof. dr Mihajlom Spasićem i naučnim savetnikom dr Duškom Blagojevićem, sa Instituta za biološka istraživanja Siniša Stanković u Beogradu. Takođe, 1987. Gordana je bila gostujući Fulbrajtov stipendista na Univerzitetu Masačusets, Amherst, Masačusets, SAD, radeći sa profesorom Džonom H. Nordinom na biohemiji dijapauze i prezimljavanja insekata, a 1989. kao nosilac prestižne istraživačke stipendije Kraljevskog društva, profesor Grubor-Lajšić je provela godinu dana u Britanskom institutu za istraživanje Antarktika (engl. British Antactic Survey, BAS) u Kembridžu, Velika Britanija, sprovodeći zajednička istraživanja o otpornosti insekata na hladnoću sa veoma cenjenim eko-fiziolozima, dr Vilijamom Blokom i dr Rodžerom Vorlandom. Gordana je nastavila svoju produktivnu istraživačku saradnju sa BAS-om koja je kulminirala njihovim učešćem u zajedničkom evropskom FP6 projektu o mirovanju životinja (Sleeping Beauties). Ovo zajedničko istraživanje o hladnoj otpornosti zglavkara objavljeno je u 11 originalnih naučnih članaka u recenziranim časopisima, kao i u poglavlju knjige koje je objavio Špringer-Verlag. Pored ekofiziologije insekata, Gordana je učestvovala i u nizu biomedicinskih istraživačkih projekata.
Ukupno objavila više od 40 istraživačkih članaka u međunarodnim časopisima, 12 članaka u domaćim časopisima, 3 poglavlja knjiga u međunarodnim monografijama i 2 naučna udžbenika na srpskom jeziku. Učestvovala je u više od 10 domaćih i međunarodnih istraživačkih projekata i rukovodila 4 projekta. Prema SCOPUS bazi podataka, prof. Grubor-Lajšić ima 990 citata i h-indeks 17 (1. 3. 2022).
Kao profesor, mentor i kolega, Gordana je ostavila nezaboravan trag na Prirodno-matematičkom fakultetu (Novi Sad) i Srpskom biohemijskom društvu, čiji je počasni član postala nekoliko meseci pre smrti. Bila je angažovana, visoko motivisana i pasionirana naučnica, posvećen profesor univerziteta i iznad svega – divan čovek.
Izabrane reference
Profesor Mihajlo B. Spasić (1952-) se bavi prevashodno istraživanjima uloge slobodno-radikalskih reakcija u organizmima. Dominatni koncept iz vremena početaka njegovog naučno-istraživackog rada zastupao je stanovište da su ovi mehanizmi isključivo povezani sa pojavom oštećenja organizama prisutnih u patofiziologiji pre nego u homeostazi. Danas je ovo stanovište definitivno zamenjeno realnijim koje ukazuje na slobodno-radikalske mehanizme kao opšte prisutne u procesima transdukcije signala i u regulaciji biohemijskih procesa.
Kao Doktor Hemijskih Nauka (od 1986.), profesor Spasić je bio na postdoktorskom usavršavanju je na Institutu za fizičko-hemijsku biologiju (Institut de Biologie Phusico-Chimie) u Parizu (1987-1988.), kod profesora A. M. Michelson-a. Naučno istraživacki rad nastavio je u Institutu za Biološka Istraživanja “Siniša Stanković” u Beogradu na kom je zaposlen od 1978. godine. Pored naučno istraživačkih zvanja (od istraživača pripravnika do naučnog savetnika) u Institutu je bio i član Kolegijalno poslovodnog organa (1986-1993), Upravnog odbora (1993-2005), Rukovodilac odeljenja za Fiziologiju i rukovodilac projekata Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Srbije u više navrata. Nastavni rad obavljao je na katedri za Biohemiju, Hemijskog Fakulteta (od docenta do redovnog profesora), a predavao je i na doktorskim studijama Medicinskog Fakulteta Univerziteta u Beogradu. U svojoj nastavnoj karijeri učestvovao je u pisanju dva udžbenika za studente biohemije.
Profesor Spasić bio je predsednik Biohemijskog drustva Srbije (2011-2017) i dobitnik Medalje Drustva fiziologa Republike Srbije 2018. za doprinos razvoju društva i nauke. Naučni radovi profesora Spasića i saradnika koji broje preko 190, citirani su preko 2400 puta i najviše podržavaju koncept adaptivne homeostaze čijem nastanku su značajno doprineli.
Izabrane reference (10)
